Пољска водка - искрена препорука

Једна од првих ствари које сам научио о Пољацима је да они веома воле водку. Није ми требало много времена да сазнам ову чињеницу из простог разлога што се они тиме чак и поносе. Та љубав иде чак дотле да су власти у Пољској увеле општу забрану конзумације алкохола на јавним местима, како би се смањио број пијаних људи који тетурају, падају, повраћају и спавају по улицама. Али, ако се пије у умереним количинама, та водка је за чисту петицу. Мало детаљније ћу описати две мени омиљене врсте пољске водке: Жубрувку и Жолондкову Гошку.

Лично и нисам неки велики љубитељ овог пића и обично га избегавам. Међутим, то се променило када сам по први пут пробао Жубрувку.

Жубрувка (Żubrówka) је водка жућкасте боје са веома специфичним укусом који помало подсећа на ванилу или бадеме. Порекло вуче још из 14. века и настала је у области Бјависток (Białystok) на северу Пољске. Тамо се налази велика шума која је дом највећем крду бизона у Европи. Ту такође расте и специфична врста ароматичне траве која је омиљена храна овим животињама. Од те траве потиче јединствени укус ове водке и у свакој флаши Жубрувке се налази једна влат траве (то се може видети и на овој слици). Иначе, Żubr је врста бизона који живи у Европи, и по њему је ово пиће добило име.

Трава се ручно бере током лета и најсочније травке се шаљу у дестилерију. Ту се она гњечи како би се извукао сок из те траве, а потом се меша са водком. Када та мешавина одстоји неколико дана, меша се са чистом пшеничном водком у одређеним пропорцијама и тако се добија крајњи производ одговарајуће боје и укуса. Боја и укус су производ искључиво те траве.

Жубрувка је већ сад веома популарна у свету (у то сам се и лично уверио у Португалу, а мислим да има чак и код нас да се купи).

Ова водка се може користити као састојак у великом броју коктела, али најчешће се користи са соком од јабуке. Верујте ми на реч, та комбинација је божанствена. Иначе, Пољаци то пиће зову tatanka. Ко је гледао филм ''Плеше са вуковима'' знаће шта то значи :). Више детаља можете пронаћи на званичном сајту произвођача.

Друга водка коју сам пробао и коју желим да препоручим је Жолондкова Гошка (Wódka Żołądkowa Gorzka). Преведено значи ''горка водка за стомак''. И ово је водка која биљног порекла и прави се од мешавине биљака и зачина. Много је млаља од Жубрувке и настала је тек 50-их година двадесетог века. Међутим, од тада је стекла знатну популарност и спада међу најпродаваније водке у Пољској. Лепа је када се пије чиста, али ја обично пијем или са соком од јабуке или са соком од наранџе. У сваком случају, топла препорука.

Жолондкова се прави у четири укуса:

• традиционални - класичан, слатко/горки укус,
• са медом - традиционална водка са додатком меда (2006)
• са бизонском травом - то је ова трава од које се Жубрувка прави (2009),
• са укусом менте (2005).

Пробао сам традиционалну и ову са укусом менте. Обе су прелепе и обе бих препоручио. Чим пробам и ове две преостале, јавићу (мада, некако имам осећај да ће ми се свидети :)). За крај, ево и званичног сајта.

А сада трком у потрагу за овим пићима да се пробају :)

Варшава - Warszawa

Пољска је у својој историји четири пута била дељена између Русије и Немачке. Последњи пут се то десило у Другом светском рату и сећања на немачку окупацију и руски комунизам (који се такође може назвати једном врстом окупације) су још итекако свежа. Последице овакве историје су веома видљиве и огледају се, с једне стране, кроз присуство јаког националног поноса (који понекад прерасте чак и у национализам), а са друге стране кроз анемозитет ка Русији и Немачкој и најлакше их је уочити управо у Варшави.

Варшава је град који се налази у источном делу Пољске, на реци Висли. Шетајући Варшавом могу се видети старе, предратне куће, послератне комунистичке бетонске зграде и модерни капиталистички тржни и пословни центри од стакла и метала. Ова комбинација архитектуре је јединствена и нигде другде нисам видео овакав спој неспојивог.

Обидош - град романтике

Обидош (пор. Obidos) је мало место у средишњем Португалу које важи за најромантичнији град у земљи. Доле преносим своје сажете утиске и доста слика из овог прелепог градића.

Obidoš (por. Obidos) je gradić koji se nalazi u pokrajini Leiria, blizu Lisabona. Ono što ga izdvaja od većine drugih gradova je ogomni zid koji ga okružuje, kao i dosta dobro očuvan zamak u gradu. Te zidine gradiću daju specifičan, srenjevekovni šmek, i upravo zato se Obidoš smatra najromantičnijim gradom u Portugalu.

Obidoš ima samo 3100 stanovnika i nije imao previše burnu istoriju. Jedino interesantno za istaći je to da je kralj Afonso II u 13. veku poklonio ovaj gradić svojoj ženi, i da se u 15. veku ovde venčao kralj Afonso V kada je imao samo 10 godina (mlada je imala 9).

 

Вино порто

Ево га још један пост који сам пренео са свог старог блога. За увод ћу само написати да је Порто феноменално вино пореклом из Португала које помало подсећа на бермет.

U prethodnom članku sam spomenuo moju fascinaciju Portom i portom. U jednoj od poseta gradu, bili smo u jednoj od vinarija koje proizvode porto. Tu sam se upoznao sa načinom proizvodnje i istorijatom porta. Evo šta sam zapamtio (a nešto i dodao zahvaljujući Wikipediji).

Porto je slatko dezertno vino. Najčešće je to crno vino, ali se proizvodi i beli porto. Grožđe od kojega se pravi vino dolazi iz plodnih vinograda koji se nalaze u dolini reke Douro. Na portugalskom se zove Vinho do porto.

Збогом визе!

Овај пост сам објавио 19. децембра 2009. Ако се не сећате, тог датума су званично Србији укинуте визе за путовања у земље потписнице Шенгенског споразума.

Kao što već svi, verovatno, znate, danas je i zvanično objavljena vest da građanima Srbije više neće trebati vize za ulazak u zemlje potpisnice šengenskog sporazuma. O ovoj vesti možete pronaći mnogo informacija, pa bih ja pisao o jednom drugom njenom aspektu. Kako to konkretno izgleda putovati bez vize?

Kada sam se preselio u Portugal, bio sam u obavezi da izvadim boravišnu dozvolu, pošto sam tamo ostajao na duži period (tj. nije bio turistički boravak u pitanju). Boravišna dozvola je, u suštini, neka vrsta privremene portugalske lične karte. Tako mi se pružila prilika da iskusim kako izgleda biti građanin zemlje Evropske Unije.

U početku mi posedovanje te kartice i nije značilo mnogo. Još nisam bio shvatio koliko može biti korisna. Sinulo mi je tek kada sam se dogovarao jednog dana sa Olom gde bismo putovali, kada je ona sela za laptop, otišla na sajt za pretraživanje ponuda avio-kompanija, i upolje za destinaciju ukucala samo reč 'ANYWHERE'. Veoma mi je teško da opišem kako sam se tada osećao. U početku sam hteo da je zaustavim i kažem kako je to nemoguće, i da ne možemo tek tako da kažemo da bismo išli 'bilo gde'. Onda sam malo po malo počeo da tražim, tj. uviđam rupe u mojoj teoriji. Moje rezonovanje se menjalo iz 'ne možemo to' u 'što da ne?'.

Posle 15-ak minuta pretrage i dogovaranja, odlučili smose za karte za Pariz. 25€ povratna karta, a konačno nisam morao da brinem o brdu papira za vizu. I to je ono što sam želeo da kažem. Kada se ukinu dve glavne prepreke: vize i monopol JAT-a, biće nam potrebna samo dobra volja da se otputuje negde na nekoliko dana. Jedna prepreka je ukinuta. Na drugoj se radi i već se neki rezultati mogu videti.

Za mene je ovaj dan veoma radostan. Konačno i mi dobijamo jedno od fundamentalnih ljudskih prava (ne preterujem). Nadam se da i vi uviđate značaj ovog dana. Vidimo se negde u Evropi :)

Оригинални текст можете пронаћи на овој адреси.

Добродошли

Желео бих свима да пожелим топлу добродошлицу на мој нови блог ''С оне стране гране''. Изабрао сам овај наслов зато што мислим да најбоље описује тематику - покушаћу да пренесем своје утиске са путовања Европом и да кроз овај путописни блог упознам читаоце са светом који се налази са оне стране наших граница

Горе сам написао 'на мој нови блог' зато што се овде ради о мом другом покушају писања блога. Надам се да ће бити успешнији, дуготрајнији и да ће се поуке које сам извукао показати кориснима. Покушаћу да пишем што чешће, али не могу ништа да обећам.

Да закључим, поновио бих да на овом блогу можете читати о искуствима из разних европских земаља, градовима, храни и пићу, обичајима, и разним другим лепим стварима. Да бих боље илустровао о чему ћу писати овде, прекопираћу неколико текстова са мог старог блога, а потом крећем са новим текстовима.

Надам се да ћете уживати.

П.С.
Овде можете пронаћи старе текстове.