Варшава - Warszawa

Пољска је у својој историји четири пута била дељена између Русије и Немачке. Последњи пут се то десило у Другом светском рату и сећања на немачку окупацију и руски комунизам (који се такође може назвати једном врстом окупације) су још итекако свежа. Последице овакве историје су веома видљиве и огледају се, с једне стране, кроз присуство јаког националног поноса (који понекад прерасте чак и у национализам), а са друге стране кроз анемозитет ка Русији и Немачкој и најлакше их је уочити управо у Варшави.

Варшава је град који се налази у источном делу Пољске, на реци Висли. Шетајући Варшавом могу се видети старе, предратне куће, послератне комунистичке бетонске зграде и модерни капиталистички тржни и пословни центри од стакла и метала. Ова комбинација архитектуре је јединствена и нигде другде нисам видео овакав спој неспојивог.

Процењује се да је током рата око 80% Варшаве уништено. Оно што је застрашујуће је то да је као последица ратних дејстава и борби уништена 'само' једна трећина града. Преостала разарања су настала као последица директне Хитлерове наредбе да се град избрише са мапе. Послат је тим који је наменски ишао и уништавао зграде користећи експлозив. Данас не постоји много кућа које су преживеле та разарања а и послератну обнову. Већина преживелих кућа се налази доста даље од центра града и потребно је доста упорности да се пронађу. Интересантно ствар је да је Роман Полански снимио доста сцена за свој филм Пијанист баш на тим улицама.

Први пут сам у Варшаву дошао возом. Изашао сам на главној станици (Dworzec Centralny) и када сам изашао на улицу, остао сам запањен. Одмах поред станице се налази највиша зграда у Пољској - Палата Културе и Науке (Pałac Kultury i Nauki), или, како је обично локалци зову, Стаљинова торта. Тај надимак носи из два разлога. Први је тај зато што представља поклон (Пољаци реч 'поклон' увек стављају под наводнике) руског народа, а други разлог је што личи на торту :). Тридесет спратова високо бетонско чудовиште је класичан пример социјалистичке архитектуре. Али се зато са последњег спрата, до којег можете да се попнете за ''само'' 15 злота (око 4€), пружа феноменалан поглед на цео град. Постоје и заговорници тезе да та зграда треба да се сруши зато што је ружна и зато што су је комунисти направили. То је уједно и добра илустрација пољског става према комунизму и Русима. А да ли је зграда ружна, процените сами.

Поред Палате је изграђено неколико модерних небодера који покушавају да засене несрећну зграду, али са слабо успеха. Иначе, Палата Културе и Науке и хотел Mariott (који се налази одмах поред, и представља понос капитализма) су још један пример споја огромних контраста који одликују Варшаву.

Одавде препоручујем лепу шетњу ка Старом граду (Stary Miasto) кроз центар града. Пролази се кроз улицу Нови Свет (Novi Swiat) која је претрпана новим кафићима, ресторанима и продавницама који су сви део неког од познатих међународних френчиза за које смо ми чули на телевизији. У продужетку ове улице се налази и председничка палата, министарство науке, позориште, итд.

Стари град је, иронично, релативно скоро саграђен. Пошто је, као и већи део Варшаве, потпуно уништен током рата, већ 1949. године је започета реконструкција, и последња зграда је довршена тек 80-их година. Међутим, ова чињеница уопште не умањује његову лепоту. Састоји се од прелепог трга испред краљевске палате и мреже уличица испуњених ресторанима. Слике сам, због прегледности, ставио на крај текста. У центру Старог града ес налази још један трг у којем је смештена умањена реплика Варшавске сирене.

Варшавска сирена (Syrenka) је симбол града. Направљена је 1939. године, а модел за лице је била једна студенткиња књижевности која је касније погинула у Варшавском устанку, што даје додатну симболику овој скулптури. Сирена симболише лепоту и снагу, и на тај начин описује град и његове становнике. Варшовљани често кажу да је њихова syrenka опаснија сестра сирене из Копенхагена.

Сада бих споменуо две мање познате знаменитости града. То су Руска православна црква и најдужа зграда у Варшави. Цркву спомињем зато што има интересантну историју. Наиме, непосредно после рата, у град је долазило много Руса који су учествовали у обнови. Совјетске власти су желеле некако да ублаже културни шок новопридошлица, и одлучиле су да би најефикаснији начин да то постигну била изградња православне цркве на стотињак метара од станице. Наравно, Пољаци су убрзо после тога направили одмах преко пута још већу католичку цркву. Што се тиче најдуже зграде у Варшави, за њу је везана прича да је разлог за изградњу био тај што су про-совјетске власти хтеле да прикрију призоре разарања од путника који пристижу, па су директно преко пута станице саградили ову зграду. Зграда је дугачка преко 500 метара.

Приликом посете Варшави, никако се не сме пропустити посета бар једном од паркова који се ту налазе. Има их преко 80 и заузимају око 8% површине града (подаци са Википедије). Посета је још обавезнија ако се долази у пролеће или лето. Издвојио бих парк Łazienky зато што у њему можете видети прелеп споменик Шопену и веома лепу краљевску кућу.

Најпознатије личности које су родом из Варшаве су Марија Кири, Фредерик Шопен и Владислав Шпилман. Прошли пут када сам био у Варшави (почетак марта 2010. године), обележавала се 200. годишњица рођења великог пијанисте Фредерика Шопена. Град је организовао вишедневну прославу, приликом које су пијанисти изводили Шопенове композиције 15 сати дневно, и сви су могли да дођу и послушају. Такође, у Шопенову част су постављене тзв. музичке клупе по целом граду. Те клупе су имале на себи по једно дугме и када га притиснете, клупа почне да свира једно од Шопенових дела.

Толико од мене о Варшави. Ово је само делић ствари које се могу видети и које овај град пружа. За три дана се може стићи видети већина главних атракција, али зато се могу пронаћи и многа места која су веома интересантна, а већина туриста не зна за њих. И, да не заборавим, обавезно посетите Музеј Варшавског устанка. Веома је поучан, и пружа много бољи увид у патње града под нацистичком окупацијом.

Ево и неколико слика за крај. На првој слици се налази краљевска кућа из парка, на другој је музичка клупа и на трећој је Стари град.